Hud( هود)
Original,King Fahad Quran Complex(الأصلي,مجمع الملك فهد القرآن)
show/hide
Mustafa Mlivo(Mlivo)
show/hide
بِسمِ اللَّهِ الرَّحمٰنِ الرَّحيمِ الر ۚ كِتٰبٌ أُحكِمَت ءايٰتُهُ ثُمَّ فُصِّلَت مِن لَدُن حَكيمٍ خَبيرٍ(1)
Alif. Lam. Ra. Knjiga - učinjeni su presudnim ajeti njeni, zatim razjašnjeni od Mudrog, Obaviještenog:(1)
أَلّا تَعبُدوا إِلَّا اللَّهَ ۚ إِنَّنى لَكُم مِنهُ نَذيرٌ وَبَشيرٌ(2)
"Obožavajte samo Allaha. Uistinu! Ja sam vam od Njega opominjač i donosilac radosnih vijesti",(2)
وَأَنِ استَغفِروا رَبَّكُم ثُمَّ توبوا إِلَيهِ يُمَتِّعكُم مَتٰعًا حَسَنًا إِلىٰ أَجَلٍ مُسَمًّى وَيُؤتِ كُلَّ ذى فَضلٍ فَضلَهُ ۖ وَإِن تَوَلَّوا فَإِنّى أَخافُ عَلَيكُم عَذابَ يَومٍ كَبيرٍ(3)
I: "Tražite oprost od Gospodara vašeg, potom Mu se pokajte, daće vam da uživate uživanjem lijepim do roka određenog, i daće svakom posjedniku dobrote, dobrotu Svoju. A ako se okrenete, pa uistinu, ja se bojim nad vama kazne Dana velikog.(3)
إِلَى اللَّهِ مَرجِعُكُم ۖ وَهُوَ عَلىٰ كُلِّ شَيءٍ قَديرٌ(4)
Allahu je povratak vaš, a On nad svakom stvari ima moć."(4)
أَلا إِنَّهُم يَثنونَ صُدورَهُم لِيَستَخفوا مِنهُ ۚ أَلا حينَ يَستَغشونَ ثِيابَهُم يَعلَمُ ما يُسِرّونَ وَما يُعلِنونَ ۚ إِنَّهُ عَليمٌ بِذاتِ الصُّدورِ(5)
Besumnje! Oni uistinu svijaju grudi svoje da se sakriju od Njega. Uistinu, kad se prekrivaju odjećom svojom - zna šta skrivaju i šta obznanjuju. Uistinu! On je Znalac grudi.(5)
۞ وَما مِن دابَّةٍ فِى الأَرضِ إِلّا عَلَى اللَّهِ رِزقُها وَيَعلَمُ مُستَقَرَّها وَمُستَودَعَها ۚ كُلٌّ فى كِتٰبٍ مُبينٍ(6)
I nema ni jedne životinje na Zemlji, a da nije na Allahu opskrba njena, i zna boravište njeno i mjesto odlaganja njeno; svakoje je u Knjizi jasnoj.(6)
وَهُوَ الَّذى خَلَقَ السَّمٰوٰتِ وَالأَرضَ فى سِتَّةِ أَيّامٍ وَكانَ عَرشُهُ عَلَى الماءِ لِيَبلُوَكُم أَيُّكُم أَحسَنُ عَمَلًا ۗ وَلَئِن قُلتَ إِنَّكُم مَبعوثونَ مِن بَعدِ المَوتِ لَيَقولَنَّ الَّذينَ كَفَروا إِن هٰذا إِلّا سِحرٌ مُبينٌ(7)
I On je Taj koji je stvorio nebesa i Zemlju u šest dana - a bio je Arš Njegov nad vodom - da bi vas iskušao, koji je od vas bolji djelom. A ako kažeš: "Uistinu, vi ćete biti podignuti poslije smrti!", sigurno će reći oni koji ne vjeruju: "Ovo je samo sihr očiti."(7)
وَلَئِن أَخَّرنا عَنهُمُ العَذابَ إِلىٰ أُمَّةٍ مَعدودَةٍ لَيَقولُنَّ ما يَحبِسُهُ ۗ أَلا يَومَ يَأتيهِم لَيسَ مَصروفًا عَنهُم وَحاقَ بِهِم ما كانوا بِهِ يَستَهزِءونَ(8)
A ako im odložimo kaznu do vremena odbrojanog, sigurno će reći: "Šta je zadržava?" Doista, na Dan kad im dođe - neće biti okrenuta od njih, i spopast će ih ono čemu su se izrugivali.(8)
وَلَئِن أَذَقنَا الإِنسٰنَ مِنّا رَحمَةً ثُمَّ نَزَعنٰها مِنهُ إِنَّهُ لَيَـٔوسٌ كَفورٌ(9)
I ako damo da čovjek okusi od Nas milost, zatim mu je istrgnemo, uistinu, on je očajan, nezahvalan.(9)
وَلَئِن أَذَقنٰهُ نَعماءَ بَعدَ ضَرّاءَ مَسَّتهُ لَيَقولَنَّ ذَهَبَ السَّيِّـٔاتُ عَنّى ۚ إِنَّهُ لَفَرِحٌ فَخورٌ(10)
A ako damo da on iskusi blagonaklonost, nakon što ga je nevolja dotakla, sigurno će reći: "Zla su otišla od mene." Uistinu, on je veseo, hvalisav,(10)
إِلَّا الَّذينَ صَبَروا وَعَمِلُوا الصّٰلِحٰتِ أُولٰئِكَ لَهُم مَغفِرَةٌ وَأَجرٌ كَبيرٌ(11)
Izuzev onih koji pokažu strpljivost i budu radili dobra djela, ti takvi će imati oprost i nagradu veliku.(11)
فَلَعَلَّكَ تارِكٌ بَعضَ ما يوحىٰ إِلَيكَ وَضائِقٌ بِهِ صَدرُكَ أَن يَقولوا لَولا أُنزِلَ عَلَيهِ كَنزٌ أَو جاءَ مَعَهُ مَلَكٌ ۚ إِنَّما أَنتَ نَذيرٌ ۚ وَاللَّهُ عَلىٰ كُلِّ شَيءٍ وَكيلٌ(12)
Pa možda bi ti izostavio dio onog šta ti se objavljuje, i stijesnile time grudi tvoje, što govore: "Zašto mu se ne spusti riznica ili ne dođe s njim melek?" Ti si samo opominjač, a Allah je nad svakom stvari Zaštitnik.(12)
أَم يَقولونَ افتَرىٰهُ ۖ قُل فَأتوا بِعَشرِ سُوَرٍ مِثلِهِ مُفتَرَيٰتٍ وَادعوا مَنِ استَطَعتُم مِن دونِ اللَّهِ إِن كُنتُم صٰدِقينَ(13)
Zar govore: "Izmišlja ga." Reci: "Pa donesite deset sura sličnih njemu, izmišljenih, i pozovite koga možete mimo Allaha, ako istinu govorite!"(13)
فَإِلَّم يَستَجيبوا لَكُم فَاعلَموا أَنَّما أُنزِلَ بِعِلمِ اللَّهِ وَأَن لا إِلٰهَ إِلّا هُوَ ۖ فَهَل أَنتُم مُسلِمونَ(14)
Pa ako vam se ne odazovu, tad znajte da je objavljen znanjem Allahovim, i da nema boga sem Njega. Pa jeste li vi muslimani?(14)
مَن كانَ يُريدُ الحَيوٰةَ الدُّنيا وَزينَتَها نُوَفِّ إِلَيهِم أَعمٰلَهُم فيها وَهُم فيها لا يُبخَسونَ(15)
Ko želi život Dunjaa i ukras njegov, isplatićemo im djela njihova u njemu i oni u njemu neće biti oštećeni.(15)
أُولٰئِكَ الَّذينَ لَيسَ لَهُم فِى الءاخِرَةِ إِلَّا النّارُ ۖ وَحَبِطَ ما صَنَعوا فيها وَبٰطِلٌ ما كانوا يَعمَلونَ(16)
To su oni koji će na Ahiretu imati samo vatru, a propast će šta su činili na njemu, a zaludno je šta su radili.(16)
أَفَمَن كانَ عَلىٰ بَيِّنَةٍ مِن رَبِّهِ وَيَتلوهُ شاهِدٌ مِنهُ وَمِن قَبلِهِ كِتٰبُ موسىٰ إِمامًا وَرَحمَةً ۚ أُولٰئِكَ يُؤمِنونَ بِهِ ۚ وَمَن يَكفُر بِهِ مِنَ الأَحزابِ فَالنّارُ مَوعِدُهُ ۚ فَلا تَكُ فى مِريَةٍ مِنهُ ۚ إِنَّهُ الحَقُّ مِن رَبِّكَ وَلٰكِنَّ أَكثَرَ النّاسِ لا يُؤمِنونَ(17)
Pa da li je, ko je na dokazu jasnom od Gospodara njegovog - a uči ga svjedok od Njega, i prije njega Knjiga Musaova - vodič i milost? Takvi vjeruju u njega. A ko od stranaka ne vjeruje u njega - pa vatra će biti mjesto njegovo. Zato ne budi u sumnji o tome. Uistinu, on je Istina od Gospodara tvog; međutim, većina ljudi ne vjeruje.(17)
وَمَن أَظلَمُ مِمَّنِ افتَرىٰ عَلَى اللَّهِ كَذِبًا ۚ أُولٰئِكَ يُعرَضونَ عَلىٰ رَبِّهِم وَيَقولُ الأَشهٰدُ هٰؤُلاءِ الَّذينَ كَذَبوا عَلىٰ رَبِّهِم ۚ أَلا لَعنَةُ اللَّهِ عَلَى الظّٰلِمينَ(18)
A ko je nepravedniji od onog ko izmišlja protiv Allaha laž? Takvi će biti dovedeni pred Gospodara njihovog, i reći će svjedoci: "To su oni koji su lagali protiv Gospodara svog." Besumnje, prokletsvo Allahovo je na zalimima,(18)
الَّذينَ يَصُدّونَ عَن سَبيلِ اللَّهِ وَيَبغونَها عِوَجًا وَهُم بِالءاخِرَةِ هُم كٰفِرونَ(19)
Onima koji odvraćaju od puta Allahovog i traže iskrivljenost u njemu, a oni su u Ahiret nevjernici.(19)
أُولٰئِكَ لَم يَكونوا مُعجِزينَ فِى الأَرضِ وَما كانَ لَهُم مِن دونِ اللَّهِ مِن أَولِياءَ ۘ يُضٰعَفُ لَهُمُ العَذابُ ۚ ما كانوا يَستَطيعونَ السَّمعَ وَما كانوا يُبصِرونَ(20)
Takvi neće biti ti koji će umaći na Zemlji i neće oni imati mimo Allaha nikakvih zaštitnika! Udvostručiće im se kazna! Neće se moći (koristiti) sluhom, niti će vidjeti.(20)
أُولٰئِكَ الَّذينَ خَسِروا أَنفُسَهُم وَضَلَّ عَنهُم ما كانوا يَفتَرونَ(21)
Takvi će biti oni koji izgube duše svoje, a nestaće od njih šta su izmišljali.(21)
لا جَرَمَ أَنَّهُم فِى الءاخِرَةِ هُمُ الأَخسَرونَ(22)
Nema sumnje da će oni, (baš) oni na Ahiretu biti najveći gubitnici.(22)
إِنَّ الَّذينَ ءامَنوا وَعَمِلُوا الصّٰلِحٰتِ وَأَخبَتوا إِلىٰ رَبِّهِم أُولٰئِكَ أَصحٰبُ الجَنَّةِ ۖ هُم فيها خٰلِدونَ(23)
Uistinu, oni koji vjeruju i rade dobra djela, i budu skrušeni Gospodaru svom - takvi će biti stanovnici Dženneta. Oni će u njemu biti vječito.(23)
۞ مَثَلُ الفَريقَينِ كَالأَعمىٰ وَالأَصَمِّ وَالبَصيرِ وَالسَّميعِ ۚ هَل يَستَوِيانِ مَثَلًا ۚ أَفَلا تَذَكَّرونَ(24)
Primjer (ovih) dviju skupina, je kao slijepca i gluhog, i onog koji vidi i onog koji čuje. Jesu li isti primjerom? Pa zar nećete razmisliti?(24)
وَلَقَد أَرسَلنا نوحًا إِلىٰ قَومِهِ إِنّى لَكُم نَذيرٌ مُبينٌ(25)
I doista smo poslali Nuha narodu njegovom: "Uistinu! Ja sam vam opominjač jasni,(25)
أَن لا تَعبُدوا إِلَّا اللَّهَ ۖ إِنّى أَخافُ عَلَيكُم عَذابَ يَومٍ أَليمٍ(26)
Da obožavate samo Allaha. Uistinu! Ja se plašim nad vama kazne Dana bolnog.(26)
فَقالَ المَلَأُ الَّذينَ كَفَروا مِن قَومِهِ ما نَرىٰكَ إِلّا بَشَرًا مِثلَنا وَما نَرىٰكَ اتَّبَعَكَ إِلَّا الَّذينَ هُم أَراذِلُنا بادِىَ الرَّأىِ وَما نَرىٰ لَكُم عَلَينا مِن فَضلٍ بَل نَظُنُّكُم كٰذِبينَ(27)
Tad rekoše uglednici koji nisu vjerovali iz naroda njegovog: "Vidimo te samo kao smrtnika sličnog nama, i vidimo te - slijede te samo oni koji su najniži naši, bez razmišljanja, i ne vidimo nikakve vaše zasluge nad nama; naprotiv, smatramo vas lažovima."(27)
قالَ يٰقَومِ أَرَءَيتُم إِن كُنتُ عَلىٰ بَيِّنَةٍ مِن رَبّى وَءاتىٰنى رَحمَةً مِن عِندِهِ فَعُمِّيَت عَلَيكُم أَنُلزِمُكُموها وَأَنتُم لَها كٰرِهونَ(28)
Reče: "O narode moj! Da li vidite, ako sam ja na jasnom dokazu od Gospodara svog - a dao mi je od Sebe milost - a vi slijepi na to, zar ćemo učiniti da prionete uz to, a vi njegovi mrzitelji?"(28)
وَيٰقَومِ لا أَسـَٔلُكُم عَلَيهِ مالًا ۖ إِن أَجرِىَ إِلّا عَلَى اللَّهِ ۚ وَما أَنا۠ بِطارِدِ الَّذينَ ءامَنوا ۚ إِنَّهُم مُلٰقوا رَبِّهِم وَلٰكِنّى أَرىٰكُم قَومًا تَجهَلونَ(29)
"I o narode moj! Ne tražim od vas za to imetak. Nagrada moja je jedino do Allaha; a nisam ja progonitelj onih koji vjeruju. Uistinu, oni su ti koji će sresti Gospodara svog. Međutim, ja vas vidim narodom koji ne zna."(29)
وَيٰقَومِ مَن يَنصُرُنى مِنَ اللَّهِ إِن طَرَدتُهُم ۚ أَفَلا تَذَكَّرونَ(30)
"I o narode moj! Ko će mi pomoći protiv Allaha, ako ih otjeram? Pa zar se nećete opametiti?(30)
وَلا أَقولُ لَكُم عِندى خَزائِنُ اللَّهِ وَلا أَعلَمُ الغَيبَ وَلا أَقولُ إِنّى مَلَكٌ وَلا أَقولُ لِلَّذينَ تَزدَرى أَعيُنُكُم لَن يُؤتِيَهُمُ اللَّهُ خَيرًا ۖ اللَّهُ أَعلَمُ بِما فى أَنفُسِهِم ۖ إِنّى إِذًا لَمِنَ الظّٰلِمينَ(31)
I ne kažem vam: 'Kod mene su riznice Allahove', niti 'Znam nevidljivo', i ne kažem: 'Uistinu, ja sam melek.' I ne govorim onima koje preziru oči vaše (da) im Allah neće dati dobro. Allah je Najbolji znalac onog šta je u dušama njihovim. Uistinu, ja bih tad bio od zalima."(31)
قالوا يٰنوحُ قَد جٰدَلتَنا فَأَكثَرتَ جِدٰلَنا فَأتِنا بِما تَعِدُنا إِن كُنتَ مِنَ الصّٰدِقينَ(32)
Rekoše: "O Nuhu! Već si raspravljao s nama, pa si umnožio raspravljanje naše; zato nam daj to čime nam prijetiš, ako istinu govoriš."(32)
قالَ إِنَّما يَأتيكُم بِهِ اللَّهُ إِن شاءَ وَما أَنتُم بِمُعجِزينَ(33)
Reče: "Samo će vam Allah to dati, ako hoće, a niste vi ti koji će umaći.(33)
وَلا يَنفَعُكُم نُصحى إِن أَرَدتُ أَن أَنصَحَ لَكُم إِن كانَ اللَّهُ يُريدُ أَن يُغوِيَكُم ۚ هُوَ رَبُّكُم وَإِلَيهِ تُرجَعونَ(34)
I neće vam koristiti savjet moj, ako budem želio da vas posavjetujem, ako Allah bude želio da vas zavede. On je Gospodar vaš i Njemu ćete se vratiti."(34)
أَم يَقولونَ افتَرىٰهُ ۖ قُل إِنِ افتَرَيتُهُ فَعَلَىَّ إِجرامى وَأَنا۠ بَريءٌ مِمّا تُجرِمونَ(35)
Zar govore: "Izmišlja ga." Reci: "Ako ga izmišljam - pa na meni je krivica moja, a ja sam slobodan od tog što ste skrivili."(35)
وَأوحِىَ إِلىٰ نوحٍ أَنَّهُ لَن يُؤمِنَ مِن قَومِكَ إِلّا مَن قَد ءامَنَ فَلا تَبتَئِس بِما كانوا يَفعَلونَ(36)
I bi objavljeno Nuhu: "Niko neće vjerovati iz naroda tvog, izuzev ko je već vjerovao. Zato se ne sekiraj zbog onog šta čine,(36)
وَاصنَعِ الفُلكَ بِأَعيُنِنا وَوَحيِنا وَلا تُخٰطِبنى فِى الَّذينَ ظَلَموا ۚ إِنَّهُم مُغرَقونَ(37)
I gradi lađu pod očima Našim i objavom Našom i ne obraćaj Mi se zbog onih koji su činili zulm. Uistinu! Oni će biti potopljeni."(37)
وَيَصنَعُ الفُلكَ وَكُلَّما مَرَّ عَلَيهِ مَلَأٌ مِن قَومِهِ سَخِروا مِنهُ ۚ قالَ إِن تَسخَروا مِنّا فَإِنّا نَسخَرُ مِنكُم كَما تَسخَرونَ(38)
I gradio je lađu; i kad god bi kraj njega prošli uglednici iz naroda njegovog, rugali bi mu se. Reče: "Ako nam se rugate, pa uistinu, mi ćemo se rugati vama, kao što se rugate.(38)
فَسَوفَ تَعلَمونَ مَن يَأتيهِ عَذابٌ يُخزيهِ وَيَحِلُّ عَلَيهِ عَذابٌ مُقيمٌ(39)
Pa znaćete onog kome će doći kazna, sramoteći ga, i na koga će se sručiti kazna trajna."(39)
حَتّىٰ إِذا جاءَ أَمرُنا وَفارَ التَّنّورُ قُلنَا احمِل فيها مِن كُلٍّ زَوجَينِ اثنَينِ وَأَهلَكَ إِلّا مَن سَبَقَ عَلَيهِ القَولُ وَمَن ءامَنَ ۚ وَما ءامَنَ مَعَهُ إِلّا قَليلٌ(40)
Dok, kad dođe naredba Naša i šiknu peć, rekosmo: "Ukrcaj u nju od svake vrste dvoje; i porodicu svoju - izuzev onog kome je prethodila Riječ - i ko je vjerovao." A nije vjerovao s njim (niko), izuzev malo (njih).(40)
۞ وَقالَ اركَبوا فيها بِسمِ اللَّهِ مَجر۪ىٰها وَمُرسىٰها ۚ إِنَّ رَبّى لَغَفورٌ رَحيمٌ(41)
I reče (Nuh): "Ukrcajte se u nju! U ime Allaha je plovidba njena i pristanak njen. Uistinu, Gospodar moj je Oprosnik, Milosrdni."(41)
وَهِىَ تَجرى بِهِم فى مَوجٍ كَالجِبالِ وَنادىٰ نوحٌ ابنَهُ وَكانَ فى مَعزِلٍ يٰبُنَىَّ اركَب مَعَنا وَلا تَكُن مَعَ الكٰفِرينَ(42)
I ona je plovila s njima na talasu kao brda. I zovnu Nuh sina svog - a bio je odvojen: "O sinčiću moj! Ukrcaj se s nama i ne budi s kafirima!"(42)
قالَ سَـٔاوى إِلىٰ جَبَلٍ يَعصِمُنى مِنَ الماءِ ۚ قالَ لا عاصِمَ اليَومَ مِن أَمرِ اللَّهِ إِلّا مَن رَحِمَ ۚ وَحالَ بَينَهُمَا المَوجُ فَكانَ مِنَ المُغرَقينَ(43)
(Sin) reče: "Pribjeći ću planini, zaštitiće me od vode." (Nuh) reče: "Nema zaštitnika danas od naredbe Allahove, izuzev kome se smilovao." I nadođe između njih dvojice talas i bi od potopljenih.(43)
وَقيلَ يٰأَرضُ ابلَعى ماءَكِ وَيٰسَماءُ أَقلِعى وَغيضَ الماءُ وَقُضِىَ الأَمرُ وَاستَوَت عَلَى الجودِىِّ ۖ وَقيلَ بُعدًا لِلقَومِ الظّٰلِمينَ(44)
I bi rečeno: "O Zemljo! Progutaj vodu svoju!" I: "O nebo! Prestani!" I opade voda, i naredba bi izvršena i nasuka se na Džudijj, i bi rečeno: "Daleko bio narod zalima!"(44)
وَنادىٰ نوحٌ رَبَّهُ فَقالَ رَبِّ إِنَّ ابنى مِن أَهلى وَإِنَّ وَعدَكَ الحَقُّ وَأَنتَ أَحكَمُ الحٰكِمينَ(45)
I zovnu Nuh Gospodara svog, pa reče: "Gospodaru moj! Uistinu, sin moj je iz porodice moje, a uistinu, obećanje Tvoje je Istina, a Ti si Najpravedniji od sudaca!"(45)
قالَ يٰنوحُ إِنَّهُ لَيسَ مِن أَهلِكَ ۖ إِنَّهُ عَمَلٌ غَيرُ صٰلِحٍ ۖ فَلا تَسـَٔلنِ ما لَيسَ لَكَ بِهِ عِلمٌ ۖ إِنّى أَعِظُكَ أَن تَكونَ مِنَ الجٰهِلينَ(46)
Reče: "O Nuhu! Uistinu, on nije od porodice tvoje; uistinu, on je posla drugačijeg od dobrog, zato Me ne pitaj o onom o čemu ti nemaš znanje. Uistinu, Ja te savjetujem da ne budeš od džahila."(46)
قالَ رَبِّ إِنّى أَعوذُ بِكَ أَن أَسـَٔلَكَ ما لَيسَ لى بِهِ عِلمٌ ۖ وَإِلّا تَغفِر لى وَتَرحَمنى أَكُن مِنَ الخٰسِرينَ(47)
Reče: "Gospodaru moj! Uistinu, ja tražim zaštitu u Tebe da Te ne upitam ono o čemu ja nemam znanje. I ako mi ne oprostiš i ne smiluješ mi se, biću od gubitnika."(47)
قيلَ يٰنوحُ اهبِط بِسَلٰمٍ مِنّا وَبَرَكٰتٍ عَلَيكَ وَعَلىٰ أُمَمٍ مِمَّن مَعَكَ ۚ وَأُمَمٌ سَنُمَتِّعُهُم ثُمَّ يَمَسُّهُم مِنّا عَذابٌ أَليمٌ(48)
Bi rečeno: "O Nuhu! Siđi sa selamom od Nas i blagoslovima tebi i narodima od onog ko je s tobom. A narodi - daćemo da oni uživaju, zatim će ih od Nas dotaći kazna bolna."(48)
تِلكَ مِن أَنباءِ الغَيبِ نوحيها إِلَيكَ ۖ ما كُنتَ تَعلَمُها أَنتَ وَلا قَومُكَ مِن قَبلِ هٰذا ۖ فَاصبِر ۖ إِنَّ العٰقِبَةَ لِلمُتَّقينَ(49)
To su neke vijesti nevidljivog koje ti objavljujemo. Nisi ih znao ti niti narod tvoj prije ovoga. Zato se strpi. Uistinu, ishod je za bogobojazne.(49)
وَإِلىٰ عادٍ أَخاهُم هودًا ۚ قالَ يٰقَومِ اعبُدُوا اللَّهَ ما لَكُم مِن إِلٰهٍ غَيرُهُ ۖ إِن أَنتُم إِلّا مُفتَرونَ(50)
I Adu, brata njihovog Huda. Reče: "O narode moj! Obožavajte Allaha! Nemate vi drugog boga sem Njega! Vi ste samo oni koji izmišljaju.(50)
يٰقَومِ لا أَسـَٔلُكُم عَلَيهِ أَجرًا ۖ إِن أَجرِىَ إِلّا عَلَى الَّذى فَطَرَنى ۚ أَفَلا تَعقِلونَ(51)
O narode moj! Ne tražim od vas za to nagradu, nagrada moja je jedino od Onog koji me je stvorio. Pa zar ne shvatate?"(51)
وَيٰقَومِ استَغفِروا رَبَّكُم ثُمَّ توبوا إِلَيهِ يُرسِلِ السَّماءَ عَلَيكُم مِدرارًا وَيَزِدكُم قُوَّةً إِلىٰ قُوَّتِكُم وَلا تَتَوَلَّوا مُجرِمينَ(52)
"I o narode moj! Tražite oprost Gospodara vašeg, zatim Mu se pokajte, poslaće na vas nebo obilno i dodati vam snagu snazi vašoj, i ne okrećite se (kao) prestupnici!"(52)
قالوا يٰهودُ ما جِئتَنا بِبَيِّنَةٍ وَما نَحنُ بِتارِكى ءالِهَتِنا عَن قَولِكَ وَما نَحنُ لَكَ بِمُؤمِنينَ(53)
Rekoše: "O Hude! Nisi nam donio jasan dokaz, i nismo mi ti koji će napustiti bogove svoje zbog riječi tvoje, i nismo mi tebi vjernici.(53)
إِن نَقولُ إِلَّا اعتَرىٰكَ بَعضُ ءالِهَتِنا بِسوءٍ ۗ قالَ إِنّى أُشهِدُ اللَّهَ وَاشهَدوا أَنّى بَريءٌ مِمّا تُشرِكونَ(54)
Kažemo da te je samo pogodio zlom neki od bogova naših." Reče: "Uistinu, ja pozivam za svjedoka Allaha, i svjedočite da sam ja slobodan od onog šta pridružujete,(54)
مِن دونِهِ ۖ فَكيدونى جَميعًا ثُمَّ لا تُنظِرونِ(55)
Mimo Njega. Pa prevarite me svi, zatim mi ne odgađajte.(55)
إِنّى تَوَكَّلتُ عَلَى اللَّهِ رَبّى وَرَبِّكُم ۚ ما مِن دابَّةٍ إِلّا هُوَ ءاخِذٌ بِناصِيَتِها ۚ إِنَّ رَبّى عَلىٰ صِرٰطٍ مُستَقيمٍ(56)
Uistinu! Ja se pouzdavam u Allaha, Gospodara svog i Gospodara vašeg. Nema nijedne životinje, a da On nije Držalac za kiku njenu! Uistinu, Gospodar moj je na putu pravom.(56)
فَإِن تَوَلَّوا فَقَد أَبلَغتُكُم ما أُرسِلتُ بِهِ إِلَيكُم ۚ وَيَستَخلِفُ رَبّى قَومًا غَيرَكُم وَلا تَضُرّونَهُ شَيـًٔا ۚ إِنَّ رَبّى عَلىٰ كُلِّ شَيءٍ حَفيظٌ(57)
Pa ako se okrenete, pa doista sam vam dostavio ono s čim sam vam poslat, a daće Gospodar moj da (vas) naslijedi narod drugačiji od vas, a nećete Njemu štetiti nimalo. Uistinu, Gospodar moj je nad svakom stvari ^uvar."(57)
وَلَمّا جاءَ أَمرُنا نَجَّينا هودًا وَالَّذينَ ءامَنوا مَعَهُ بِرَحمَةٍ مِنّا وَنَجَّينٰهُم مِن عَذابٍ غَليظٍ(58)
I pošto dođe naredba Naša, spasismo Huda i one koji su s njim vjerovali, milošću od Nas, i izbavismo ih od kazne grube.(58)
وَتِلكَ عادٌ ۖ جَحَدوا بِـٔايٰتِ رَبِّهِم وَعَصَوا رُسُلَهُ وَاتَّبَعوا أَمرَ كُلِّ جَبّارٍ عَنيدٍ(59)
A to je bio Ad. Nijekali su ajete Gospodara svog i suprotstavljali se poslanicima Njegovim, i slijedili naredbu svakog tiranina svojeglavog.(59)
وَأُتبِعوا فى هٰذِهِ الدُّنيا لَعنَةً وَيَومَ القِيٰمَةِ ۗ أَلا إِنَّ عادًا كَفَروا رَبَّهُم ۗ أَلا بُعدًا لِعادٍ قَومِ هودٍ(60)
I bili su slijeđeni na ovom Dunjau prokletstvom, i (biće) na Dan kijameta. Besumnje! Uistinu! Ad - (oni) nisu vjerovali u Gospodara njihovog. Daleko neka je Ad, narod Hudov!(60)
۞ وَإِلىٰ ثَمودَ أَخاهُم صٰلِحًا ۚ قالَ يٰقَومِ اعبُدُوا اللَّهَ ما لَكُم مِن إِلٰهٍ غَيرُهُ ۖ هُوَ أَنشَأَكُم مِنَ الأَرضِ وَاستَعمَرَكُم فيها فَاستَغفِروهُ ثُمَّ توبوا إِلَيهِ ۚ إِنَّ رَبّى قَريبٌ مُجيبٌ(61)
I Semudu, brata njihovog Saliha. Reče: "O narode moj! Obožavajte Allaha! Nemate vi drugog boga sem Njega. On vas je sazdao od zemlje i nastanio vas na njoj, zato tražite oprost od Njega, potom Mu se pokajte. Uistinu, Gospodar moj je Bliski, Onaj koji se odaziva."(61)
قالوا يٰصٰلِحُ قَد كُنتَ فينا مَرجُوًّا قَبلَ هٰذا ۖ أَتَنهىٰنا أَن نَعبُدَ ما يَعبُدُ ءاباؤُنا وَإِنَّنا لَفى شَكٍّ مِمّا تَدعونا إِلَيهِ مُريبٍ(62)
Rekoše: "O Salih! Doista si među nama bio (kao) onaj od kojeg se nada, prije ovog. Zar ćeš nam zabraniti da obožavamo ono šta su obožavali očevi naši, a uistinu, mi smo u ozbiljnoj sumnji prema onom čemu nas pozivaš."(62)
قالَ يٰقَومِ أَرَءَيتُم إِن كُنتُ عَلىٰ بَيِّنَةٍ مِن رَبّى وَءاتىٰنى مِنهُ رَحمَةً فَمَن يَنصُرُنى مِنَ اللَّهِ إِن عَصَيتُهُ ۖ فَما تَزيدونَنى غَيرَ تَخسيرٍ(63)
Reče: "O narode moj! Da li vidite? - Ako sam na jasnom dokazu od Gospodara svog - a dao mi je od Sebe milost - pa ko će me pomoći protiv Allaha, ako Ga ne poslušam? Ta povećali biste mi samo gubitak.(63)
وَيٰقَومِ هٰذِهِ ناقَةُ اللَّهِ لَكُم ءايَةً فَذَروها تَأكُل فى أَرضِ اللَّهِ وَلا تَمَسّوها بِسوءٍ فَيَأخُذَكُم عَذابٌ قَريبٌ(64)
I o narode moj! Ova deva Allahova za vas je znak. Zato je pustite da se hrani po zemlji Allahovoj, i ne dotičite je zlom, pa da vas ne spopane kazna bliska."(64)
فَعَقَروها فَقالَ تَمَتَّعوا فى دارِكُم ثَلٰثَةَ أَيّامٍ ۖ ذٰلِكَ وَعدٌ غَيرُ مَكذوبٍ(65)
Tad je raniše, pa (on) reče: "Uživajte u domu vašem tri dana! To je prijetnja drugačija od lažne."(65)
فَلَمّا جاءَ أَمرُنا نَجَّينا صٰلِحًا وَالَّذينَ ءامَنوا مَعَهُ بِرَحمَةٍ مِنّا وَمِن خِزىِ يَومِئِذٍ ۗ إِنَّ رَبَّكَ هُوَ القَوِىُّ العَزيزُ(66)
Pa pošto dođe naredba Naša, spasismo Saliha i one s njim koji su vjerovali, milošću od Nas, i od poniženja tog dana. Uistinu! Gospodar tvoj, On je Silni, Moćni.(66)
وَأَخَذَ الَّذينَ ظَلَمُوا الصَّيحَةُ فَأَصبَحوا فى دِيٰرِهِم جٰثِمينَ(67)
I spopade one koji su činili zulm, krik, pa osvanuše u domovima njihovim povaljani,(67)
كَأَن لَم يَغنَوا فيها ۗ أَلا إِنَّ ثَمودَا۟ كَفَروا رَبَّهُم ۗ أَلا بُعدًا لِثَمودَ(68)
Kao da nisu boravili u njima. Besumnje! Uistinu! Semud - (oni) nisu vjerovali u Gospodara njihovog. Daleko neka je Semud!(68)
وَلَقَد جاءَت رُسُلُنا إِبرٰهيمَ بِالبُشرىٰ قالوا سَلٰمًا ۖ قالَ سَلٰمٌ ۖ فَما لَبِثَ أَن جاءَ بِعِجلٍ حَنيذٍ(69)
A doista su izaslanici Naši došli Ibrahimu sa radosnom viješću, rekoše: "Selam!" Reče: "Selam!" Tad nije oklijevao da donese tele pečeno.(69)
فَلَمّا رَءا أَيدِيَهُم لا تَصِلُ إِلَيهِ نَكِرَهُم وَأَوجَسَ مِنهُم خيفَةً ۚ قالوا لا تَخَف إِنّا أُرسِلنا إِلىٰ قَومِ لوطٍ(70)
Pa pošto vidje (da) ga ruke njihove ne dosežu, ne pozna ih i osjeti od njih strah. Rekoše: "Ne boj se! Uistinu, Mi smo poslati narodu Lutovu."(70)
وَامرَأَتُهُ قائِمَةٌ فَضَحِكَت فَبَشَّرنٰها بِإِسحٰقَ وَمِن وَراءِ إِسحٰقَ يَعقوبَ(71)
A žena njegova je stajala, pa se nasmija. Tad je obradovasmo Ishakom, a iza Ishaka, Jakubom.(71)
قالَت يٰوَيلَتىٰ ءَأَلِدُ وَأَنا۠ عَجوزٌ وَهٰذا بَعلى شَيخًا ۖ إِنَّ هٰذا لَشَيءٌ عَجيبٌ(72)
Reče: "O teško meni! Zar da rodim, a ja sam starica i ovaj moj muž je starac? Uistinu, ovo je stvar čudna!"(72)
قالوا أَتَعجَبينَ مِن أَمرِ اللَّهِ ۖ رَحمَتُ اللَّهِ وَبَرَكٰتُهُ عَلَيكُم أَهلَ البَيتِ ۚ إِنَّهُ حَميدٌ مَجيدٌ(73)
Rekoše: "Zar se čudiš zbog odredbe Allahove? Milost Allahova i blagoslovi Njegovi su na vama, stanovnici kuće. Uistinu! On je Hvaljeni, Slavni."(73)
فَلَمّا ذَهَبَ عَن إِبرٰهيمَ الرَّوعُ وَجاءَتهُ البُشرىٰ يُجٰدِلُنا فى قَومِ لوطٍ(74)
Pa pošto Ibrahima napusti strah i dođe mu radosna vijest, raspravlaljao je s Nama o narodu Lutovom.(74)
إِنَّ إِبرٰهيمَ لَحَليمٌ أَوّٰهٌ مُنيبٌ(75)
Uistinu, Ibrahim je bio blag, osjećajan, onaj koji se obraćao.(75)
يٰإِبرٰهيمُ أَعرِض عَن هٰذا ۖ إِنَّهُ قَد جاءَ أَمرُ رَبِّكَ ۖ وَإِنَّهُم ءاتيهِم عَذابٌ غَيرُ مَردودٍ(76)
O Ibrahime! Okani se ovog. Uistinu, to je već došla naredba Gospodara tvog. A uistinu oni - njima će stići kazna neotklonjiva.(76)
وَلَمّا جاءَت رُسُلُنا لوطًا سيءَ بِهِم وَضاقَ بِهِم ذَرعًا وَقالَ هٰذا يَومٌ عَصيبٌ(77)
I pošto izaslanici Naši dođoše Lutu, sneveseli se zbog njih i bi pritješnjen zbog njih, nemoćan, i reče: "Ovo je dan mučan."(77)
وَجاءَهُ قَومُهُ يُهرَعونَ إِلَيهِ وَمِن قَبلُ كانوا يَعمَلونَ السَّيِّـٔاتِ ۚ قالَ يٰقَومِ هٰؤُلاءِ بَناتى هُنَّ أَطهَرُ لَكُم ۖ فَاتَّقُوا اللَّهَ وَلا تُخزونِ فى ضَيفى ۖ أَلَيسَ مِنكُم رَجُلٌ رَشيدٌ(78)
I dođe mu narod njegov žureći mu, a otprije su radili zla djela. Reče: "O narode moj! Ove kćeri moje, one su čišće za vas, zato se bojte Allaha i ne sramotite me (pred) gostima mojim. Zar (niko) od vas nije čovjek ispravan?"(78)
قالوا لَقَد عَلِمتَ ما لَنا فى بَناتِكَ مِن حَقٍّ وَإِنَّكَ لَتَعلَمُ ما نُريدُ(79)
Rekoše: "Doista znaš, nemamo mi na kćeri tvoje nikakvo pravo, a uistinu, ti znaš šta želimo."(79)
قالَ لَو أَنَّ لى بِكُم قُوَّةً أَو ءاوى إِلىٰ رُكنٍ شَديدٍ(80)
Reče: "Kad bih ja imao protiv vas silu ili imao potporu žestoku."(80)
قالوا يٰلوطُ إِنّا رُسُلُ رَبِّكَ لَن يَصِلوا إِلَيكَ ۖ فَأَسرِ بِأَهلِكَ بِقِطعٍ مِنَ الَّيلِ وَلا يَلتَفِت مِنكُم أَحَدٌ إِلَّا امرَأَتَكَ ۖ إِنَّهُ مُصيبُها ما أَصابَهُم ۚ إِنَّ مَوعِدَهُمُ الصُّبحُ ۚ أَلَيسَ الصُّبحُ بِقَريبٍ(81)
Rekoše: "O Lute! Uistinu, mi smo izaslanici Gospodara tvog; neće te doseći. Zato kreni s porodicom svojom u dijelu noći i neka se niko od vas ne okreće, izuzev žene tvoje. Uistinu, to što će pogoditi nju, je ono što će pogoditi njih. Uistinu, rok njihov je jutro; zar jutro nije blisko?"(81)
فَلَمّا جاءَ أَمرُنا جَعَلنا عٰلِيَها سافِلَها وَأَمطَرنا عَلَيها حِجارَةً مِن سِجّيلٍ مَنضودٍ(82)
Pa pošto dođe naredba Naša, učinismo visoko njihovo niskim njihovim, i izlismo na njih kamenje glineno u slojevima,(82)
مُسَوَّمَةً عِندَ رَبِّكَ ۖ وَما هِىَ مِنَ الظّٰلِمينَ بِبَعيدٍ(83)
Obilježeno kod Gospodara tvog; a nije to od zalima daleko.(83)
۞ وَإِلىٰ مَديَنَ أَخاهُم شُعَيبًا ۚ قالَ يٰقَومِ اعبُدُوا اللَّهَ ما لَكُم مِن إِلٰهٍ غَيرُهُ ۖ وَلا تَنقُصُوا المِكيالَ وَالميزانَ ۚ إِنّى أَرىٰكُم بِخَيرٍ وَإِنّى أَخافُ عَلَيكُم عَذابَ يَومٍ مُحيطٍ(84)
I Medjenu, brata njihovog, Šuajba. Reče: "O narode moj! Obožavajte Allaha. Nemate vi drugog boga sem Njega! I ne umanjujte mjeru i vagu. Uistinu! Ja vas vidim u dobru i uistinu se ja bojim nad vama kazne Dana sveobuhvatnog."(84)
وَيٰقَومِ أَوفُوا المِكيالَ وَالميزانَ بِالقِسطِ ۖ وَلا تَبخَسُوا النّاسَ أَشياءَهُم وَلا تَعثَوا فِى الأَرضِ مُفسِدينَ(85)
"I o narode moj! Ispunjavajte mjeru i vagu pravedno i ne zakidajte ljudima stvari njihove. I ne činite zlo na Zemlji, praveći fesad.(85)
بَقِيَّتُ اللَّهِ خَيرٌ لَكُم إِن كُنتُم مُؤمِنينَ ۚ وَما أَنا۠ عَلَيكُم بِحَفيظٍ(86)
Ono što je Allah ostavio bolje je za vas, ako ste vjernici; a nisam ja nad vama čuvar."(86)
قالوا يٰشُعَيبُ أَصَلوٰتُكَ تَأمُرُكَ أَن نَترُكَ ما يَعبُدُ ءاباؤُنا أَو أَن نَفعَلَ فى أَموٰلِنا ما نَشٰؤُا۟ ۖ إِنَّكَ لَأَنتَ الحَليمُ الرَّشيدُ(87)
Rekoše: "O Šuajbe! Da li ti salat tvoj naređuje da mi napustimo ono šta su obožavali očevi naši, ili da s imecima našim činimo šta hoćemo? Uistinu, ti, ti si blag, ispravan."(87)
قالَ يٰقَومِ أَرَءَيتُم إِن كُنتُ عَلىٰ بَيِّنَةٍ مِن رَبّى وَرَزَقَنى مِنهُ رِزقًا حَسَنًا ۚ وَما أُريدُ أَن أُخالِفَكُم إِلىٰ ما أَنهىٰكُم عَنهُ ۚ إِن أُريدُ إِلَّا الإِصلٰحَ مَا استَطَعتُ ۚ وَما تَوفيقى إِلّا بِاللَّهِ ۚ عَلَيهِ تَوَكَّلتُ وَإِلَيهِ أُنيبُ(88)
Reče: "O narode moj! Da li vidite? Ako sam na dokazu jasnom od Gospodara svog, a opskrbio me je od Sebe opskrbom dobrom? A ne želim da vam se suprotstavljam, izuzev onim šta vam zabranjujem. Želim samo da popravim šta mogu, a povoljnost moja je samo od Allaha; u Njega se pouzdavam i Njemu se obraćam."(88)
وَيٰقَومِ لا يَجرِمَنَّكُم شِقاقى أَن يُصيبَكُم مِثلُ ما أَصابَ قَومَ نوحٍ أَو قَومَ هودٍ أَو قَومَ صٰلِحٍ ۚ وَما قَومُ لوطٍ مِنكُم بِبَعيدٍ(89)
"I o narode moj! Ne skrivite vi nikako (zbog) neslaganja sa mnom, da vas ne pogodi slično šta je pogodilo narod Nuhov ili narod Hudov ili narod Salihov, a nije narod Lutov od vas daleko.(89)
وَاستَغفِروا رَبَّكُم ثُمَّ توبوا إِلَيهِ ۚ إِنَّ رَبّى رَحيمٌ وَدودٌ(90)
I tražite oprost od Gospodara vašeg, zatim Mu se pokajte. Uistinu, Gospodar moj je Milosrdni, Onaj koji voli."(90)
قالوا يٰشُعَيبُ ما نَفقَهُ كَثيرًا مِمّا تَقولُ وَإِنّا لَنَرىٰكَ فينا ضَعيفًا ۖ وَلَولا رَهطُكَ لَرَجَمنٰكَ ۖ وَما أَنتَ عَلَينا بِعَزيزٍ(91)
Rekoše: "O Šuajbe! Ne razumijemo mnogo od tog šta govoriš, a uistinu, mi te među nama vidimo slabim. A da nije porodice tvoje, sigurno bismo te kamenovali, i nemaš ti nad nama moć."(91)
قالَ يٰقَومِ أَرَهطى أَعَزُّ عَلَيكُم مِنَ اللَّهِ وَاتَّخَذتُموهُ وَراءَكُم ظِهرِيًّا ۖ إِنَّ رَبّى بِما تَعمَلونَ مُحيطٌ(92)
Reče: "O narode moj! Zar vam je porodica moja uglednija od Allaha? A zabacili ste Ga iza sebe zanemarenog. Uistinu, Gospodar moj je Taj koji obuhvata to što radite."(92)
وَيٰقَومِ اعمَلوا عَلىٰ مَكانَتِكُم إِنّى عٰمِلٌ ۖ سَوفَ تَعلَمونَ مَن يَأتيهِ عَذابٌ يُخزيهِ وَمَن هُوَ كٰذِبٌ ۖ وَارتَقِبوا إِنّى مَعَكُم رَقيبٌ(93)
"I o narode moj! Radite prema moći svojoj, uistinu, ja sam radnik. Saznaćete kome će stići kazna koja će ga poniziti i ko je lažac. I očekujte! Uistinu! Ja sam sa vama čekalac."(93)
وَلَمّا جاءَ أَمرُنا نَجَّينا شُعَيبًا وَالَّذينَ ءامَنوا مَعَهُ بِرَحمَةٍ مِنّا وَأَخَذَتِ الَّذينَ ظَلَمُوا الصَّيحَةُ فَأَصبَحوا فى دِيٰرِهِم جٰثِمينَ(94)
I pošto dođe naredba Naša, spasismo Šuajba i one s njim koji su vjerovali, milošću od Nas, a one koji su činili zulm pogodi krik, te osvanuše u domovima njihovim povaljani,(94)
كَأَن لَم يَغنَوا فيها ۗ أَلا بُعدًا لِمَديَنَ كَما بَعِدَت ثَمودُ(95)
Kao da nisu boravili u njima. Pa daleko neka je Medjen, kao što je udaljen Semud!(95)
وَلَقَد أَرسَلنا موسىٰ بِـٔايٰتِنا وَسُلطٰنٍ مُبينٍ(96)
A doista, poslali smo Musaa sa znacima Našim i autoritetom očitim,(96)
إِلىٰ فِرعَونَ وَمَلَإِي۟هِ فَاتَّبَعوا أَمرَ فِرعَونَ ۖ وَما أَمرُ فِرعَونَ بِرَشيدٍ(97)
Faraonu i uglednicima njegovim, pa su slijedili naredbu faraonovu, a nije naredba faraonova bila ispravna.(97)
يَقدُمُ قَومَهُ يَومَ القِيٰمَةِ فَأَورَدَهُمُ النّارَ ۖ وَبِئسَ الوِردُ المَورودُ(98)
Predvodiće narod svoj na Dan kijameta, pa će ih dovesti vatri. A loše je mjesto dolaska!(98)
وَأُتبِعوا فى هٰذِهِ لَعنَةً وَيَومَ القِيٰمَةِ ۚ بِئسَ الرِّفدُ المَرفودُ(99)
I slijeđeni su na ovom (svijetu) prokletstvom, i na Dan kijameta; a loš je dar poklonjeni.(99)
ذٰلِكَ مِن أَنباءِ القُرىٰ نَقُصُّهُ عَلَيكَ ۖ مِنها قائِمٌ وَحَصيدٌ(100)
To je iz vijesti gradova koje kazujemo tebi. Neki od njih stoje, a (neki) su pokošeni.(100)
وَما ظَلَمنٰهُم وَلٰكِن ظَلَموا أَنفُسَهُم ۖ فَما أَغنَت عَنهُم ءالِهَتُهُمُ الَّتى يَدعونَ مِن دونِ اللَّهِ مِن شَيءٍ لَمّا جاءَ أَمرُ رَبِّكَ ۖ وَما زادوهُم غَيرَ تَتبيبٍ(101)
I nismo im učinili zulm, nego su zulm učinili dušama svojim. Tad im nisu koristili bogovi njihovi koje su prizivali mimo Allaha, nimalo, pošto je došla naredba Gospodara tvog; a povećali su im samo propast.(101)
وَكَذٰلِكَ أَخذُ رَبِّكَ إِذا أَخَذَ القُرىٰ وَهِىَ ظٰلِمَةٌ ۚ إِنَّ أَخذَهُ أَليمٌ شَديدٌ(102)
A takvo je grabljenje Gospodara tvog, kad dograbi (stanovništvo) gradova, a oni budu zulumčarski. Uistinu! Grabljenje Njegovo je bolno, žestoko.(102)
إِنَّ فى ذٰلِكَ لَءايَةً لِمَن خافَ عَذابَ الءاخِرَةِ ۚ ذٰلِكَ يَومٌ مَجموعٌ لَهُ النّاسُ وَذٰلِكَ يَومٌ مَشهودٌ(103)
Uistinu, u tome je znak za onog ko se boji kazne Ahireta. To je Dan kojem će se sabrati ljudi i to je Dan svjedočeni;(103)
وَما نُؤَخِّرُهُ إِلّا لِأَجَلٍ مَعدودٍ(104)
A odgađamo ga samo do roka odbrojanog.(104)
يَومَ يَأتِ لا تَكَلَّمُ نَفسٌ إِلّا بِإِذنِهِ ۚ فَمِنهُم شَقِىٌّ وَسَعيدٌ(105)
Na dan kad dođe, neće govoriti duša, osim s dopuštenjem Njegovim. Tad će (neko) od njih biti nesretnik, a (neko) sretnik.(105)
فَأَمَّا الَّذينَ شَقوا فَفِى النّارِ لَهُم فيها زَفيرٌ وَشَهيقٌ(106)
Pa što se tiče onih koji su nesretni, pa biće u vatri; imaće oni u njoj uzdisanje i hroptanje.(106)
خٰلِدينَ فيها ما دامَتِ السَّمٰوٰتُ وَالأَرضُ إِلّا ما شاءَ رَبُّكَ ۚ إِنَّ رَبَّكَ فَعّالٌ لِما يُريدُ(107)
Vječno će biti u njoj dok traju nebesa i Zemlja, osim šta htjedne Gospodar tvoj. Uistinu, Gospodar tvoj je Onaj koji čini šta želi.(107)
۞ وَأَمَّا الَّذينَ سُعِدوا فَفِى الجَنَّةِ خٰلِدينَ فيها ما دامَتِ السَّمٰوٰتُ وَالأَرضُ إِلّا ما شاءَ رَبُّكَ ۖ عَطاءً غَيرَ مَجذوذٍ(108)
A što se tiče onih koji će imati sreću, pa biće u Džennetu, vječno u njemu dok traju nebesa i Zemlja, osim šta htjedne Gospodar tvoj: dar neprekidan.(108)
فَلا تَكُ فى مِريَةٍ مِمّا يَعبُدُ هٰؤُلاءِ ۚ ما يَعبُدونَ إِلّا كَما يَعبُدُ ءاباؤُهُم مِن قَبلُ ۚ وَإِنّا لَمُوَفّوهُم نَصيبَهُم غَيرَ مَنقوصٍ(109)
Zato ne budi u sumnji zbog onog šta ovi obožavaju. Obožavaju samo kao što su obožavali očevi njihovi prije. A uistinu! Mi ćemo im isplatiti dio njihov neumanjen.(109)
وَلَقَد ءاتَينا موسَى الكِتٰبَ فَاختُلِفَ فيهِ ۚ وَلَولا كَلِمَةٌ سَبَقَت مِن رَبِّكَ لَقُضِىَ بَينَهُم ۚ وَإِنَّهُم لَفى شَكٍّ مِنهُ مُريبٍ(110)
I doista, dali smo Musau Knjigu, pa je došlo do razilaženja o njoj; a da nije Riječi prethodne od Gospodara tvog, sigurno bi bilo presuđeno među njima. A uistinu, oni su o njemu u sumnji ozbiljnoj.(110)
وَإِنَّ كُلًّا لَمّا لَيُوَفِّيَنَّهُم رَبُّكَ أَعمٰلَهُم ۚ إِنَّهُ بِما يَعمَلونَ خَبيرٌ(111)
I doista će svakom od njih isplatiti Gospodar tvoj djela njihova. Uistinu! On je o onom šta rade Obaviješteni.(111)
فَاستَقِم كَما أُمِرتَ وَمَن تابَ مَعَكَ وَلا تَطغَوا ۚ إِنَّهُ بِما تَعمَلونَ بَصيرٌ(112)
Zato budi prav kao što ti je naređeno i onaj ko se pokajao s tobom, i ne prevršujte. Uistinu! On je onog šta radite Vidilac.(112)
وَلا تَركَنوا إِلَى الَّذينَ ظَلَموا فَتَمَسَّكُمُ النّارُ وَما لَكُم مِن دونِ اللَّهِ مِن أَولِياءَ ثُمَّ لا تُنصَرونَ(113)
I ne oslanjajte se na one koji čine zulm, pa da vas dotakne vatra; a nemate vi mimo Allaha nikakvih zaštitnika, zatim nećete biti pomognuti.(113)
وَأَقِمِ الصَّلوٰةَ طَرَفَىِ النَّهارِ وَزُلَفًا مِنَ الَّيلِ ۚ إِنَّ الحَسَنٰتِ يُذهِبنَ السَّيِّـٔاتِ ۚ ذٰلِكَ ذِكرىٰ لِلذّٰكِرينَ(114)
I obavljaj salat na dva kraja dana i dolaskom noći. Uistinu dobra djela otklanjaju zla djela. To je opomena za one koji se podsjećaju.(114)
وَاصبِر فَإِنَّ اللَّهَ لا يُضيعُ أَجرَ المُحسِنينَ(115)
I strpi se. Pa uistinu, Allah neće dati da propane nagrada dobročinitelja.(115)
فَلَولا كانَ مِنَ القُرونِ مِن قَبلِكُم أُولوا بَقِيَّةٍ يَنهَونَ عَنِ الفَسادِ فِى الأَرضِ إِلّا قَليلًا مِمَّن أَنجَينا مِنهُم ۗ وَاتَّبَعَ الَّذينَ ظَلَموا ما أُترِفوا فيهِ وَكانوا مُجرِمينَ(116)
Pa zašto nije bilo nekih pokoljenja prije vas, posjednika ostataka (uputa), koji su zabranjivali fesad na Zemlji, izuzev malo koga od njih (kog) smo spasili? A slijedili su oni koji su činili zulm, ono u čemu su uživali, i bili su krivci.(116)
وَما كانَ رَبُّكَ لِيُهلِكَ القُرىٰ بِظُلمٍ وَأَهلُها مُصلِحونَ(117)
A neće Gospodar tvoj uništavati gradove zulmom, budu li stanovnici njihovi dobročinitelji.(117)
وَلَو شاءَ رَبُّكَ لَجَعَلَ النّاسَ أُمَّةً وٰحِدَةً ۖ وَلا يَزالونَ مُختَلِفينَ(118)
A da je htio Gospodar tvoj, sigurno bi učinio ljude ummom jednom, a ne prestaju biti različiti,(118)
إِلّا مَن رَحِمَ رَبُّكَ ۚ وَلِذٰلِكَ خَلَقَهُم ۗ وَتَمَّت كَلِمَةُ رَبِّكَ لَأَملَأَنَّ جَهَنَّمَ مِنَ الجِنَّةِ وَالنّاسِ أَجمَعينَ(119)
Izuzev kome se smiluje Gospodar tvoj; a radi toga ih je stvorio. I ispuniće se Riječ Gospodara tvog: "Sigurno ću napuniti Džehennem džinnima i ljudima zajedno."(119)
وَكُلًّا نَقُصُّ عَلَيكَ مِن أَنباءِ الرُّسُلِ ما نُثَبِّتُ بِهِ فُؤادَكَ ۚ وَجاءَكَ فى هٰذِهِ الحَقُّ وَمَوعِظَةٌ وَذِكرىٰ لِلمُؤمِنينَ(120)
I sve (šta) ti kazujemo od vijesti poslanika je ono čim jačamo srce tvoje. A došla ti je u ovome Istina i savjet, i pouka vjernicima.(120)
وَقُل لِلَّذينَ لا يُؤمِنونَ اعمَلوا عَلىٰ مَكانَتِكُم إِنّا عٰمِلونَ(121)
I reci onima koji ne vjeruju: "Radite prema moći svojoj! Uistinu, mi smo radnici.(121)
وَانتَظِروا إِنّا مُنتَظِرونَ(122)
I očekujte! Uistinu, mi smo čekatelji."(122)
وَلِلَّهِ غَيبُ السَّمٰوٰتِ وَالأَرضِ وَإِلَيهِ يُرجَعُ الأَمرُ كُلُّهُ فَاعبُدهُ وَتَوَكَّل عَلَيهِ ۚ وَما رَبُّكَ بِغٰفِلٍ عَمّا تَعمَلونَ(123)
A Allahovo je nevidljivo nebesa i Zemlje i Njemu se vraća svaka stvar. Zato obožavaj Njega i uzdaj se u Njega; a nije Gospodar tvoj nemaran za ono šta radite.(123)